Iako dodaci ishrani često deluju kao zgodan način za poboljšanje zdravlja, mnogi od njih mogu ozbiljno uticati na rad probavnog sistema. Vitamini, biljni preparati i razni suplementi koji se prodaju bez recepta često se reklamiraju kao „prirodni“ i „prijateljski prema crevima“, ali neki od njih mogu izazvati mučninu, gasove, zatvor ili čak dugoročne probleme sa varenjem. Lekari upozoravaju na potencijalne rizike povezane sa korišćenjem određenih dodataka, posebno kada se uzimaju u visokim dozama ili tokom dužeg vremenskog perioda.
Jedan od najčešće korišćenih suplemenata je gvožđe, koje je neophodno za rast i stvaranje hemoglobina, ali može izazvati zatvor, mučninu i bolove u stomaku, naročito u visokim dozama. Dr Radž Dasgupta, specijalista za internu medicinu, naglašava da suplementi gvožđa mogu izazvati ozbiljne probleme, posebno ako se uzimaju u dozama većim od 45 mg dnevno. Ferosulfat, oblik gvožđa koji se najčešće koristi kod anemije, može stvoriti dodatne probleme.
Kalcijum je još jedan važan dodatak, posebno za kosti, mišiće i nerve. Ipak, suplementi kalcijuma, naročito u količinama iznad 1.200 mg dnevno, mogu izazvati zatvor i nadimanje. Dr Dasgupta savetuje da se konsultujete sa lekarom o alternativama ako imate bilo kakve probleme sa gastrointestinalnim traktom. Kalcijum karbonat može izazvati veću nelagodnost u poređenju sa kalcijum citratom.
Magnezijum je takođe bitan za opuštanje mišića i regulaciju šećera i pritiska. Međutim, doze preko 350 mg dnevno mogu izazvati proliv, naročito u obliku magnezijum oksida i citrata. Riblje ulje, poznato po svojim benefitima za srce i mozak, može izazvati gorušicu, dijareju i nadimanje kada se uzima u dozama iznad 3 grama dnevno.
Vitamin C je poznat po svom imunološkom delovanju, ali velike doze (iznad 2.000 mg dnevno) mogu izazvati dijareju, grčeve i nadutost. Probiotici, koji su generalno dobri za creva, mogu izazvati gasove i nadimanje kod osetljivih osoba, a ne preporučuje se uzimanje više od 10 milijardi CFU dnevno.
Proteinski praškovi, popularni među sportistima, mogu izazvati gasove i nadutost, naročito kod onih koji ne podnose laktozu ili unose više od 40 g po obroku. Dodatak vlakana, kao što su psilijum ili inulin, može poboljšati varenje, ali prekomerne količine (preko 5 g dnevno) izazivaju nadimanje i grčeve. Cink, koji jača imunitet i ubrzava zarastanje rana, takođe može izazvati mučninu i dijareju kada se uzima u dozama iznad 40 mg dnevno.
Vitamini A, D, E i K, koji su rastvorljivi u mastima, važni su za imunitet, kožu i zdravlje kostiju, ali se teže vare kada se uzimaju na prazan stomak. Preporučuje se njihovo uzimanje uz obrok bogat mastima kako bi se izbegle stomačne tegobe.
Pre nego što odlučite da uključite bilo koji dodatak u svoju svakodnevnu rutinu, važno je da se konsultujete sa lekarom. Samo tako možete biti sigurni da su dodaci bezbedni za vas, da uzimate pravu dozu i da neće negativno uticati na lekove koje već uzimate. Uzimanje suplemenata bez stručnog nadzora može dovesti do više zdravstvenih problema nego koristi, stoga je važno pristupiti ovoj temi pažljivo.
